Doing Business in Serbia

EKONOMSKO OKRUŽENJE

 

Strani investitori uživaju isti tretman kao i srpski investitori; pružena je potpuna pravna sigurnost i zaštita prava stečenih na osnovu investicija.

Zaštita kapitala je pre svega garantovana bilateralnim sporazumima o investicijama, ratifikovanim između Srbije i 32 zemlje.

Tokom proteklih godina, srpska ekonomija je doživela rast zahvaljujući velikim stranim investicijama i kontinuiranom poboljšanju ekonomskog okruženja, čak i tokom ekonomske krize i recesije 2009. godine. Takse nisu rasle sve do 2012. godine iako su povećani javni prihodi, dok su smanjena stvarna primanja i ostali doprinosi vezani za primanja. Posebne mere su preduzete kako bi se poboljšala odgovornost i unapredila trasparentnost fiskalne politike i javne administracije. To je ostalo kao prioritet u bliskoj budućnosti. Vlada je predvidela velike reforme penzionog sistema i socijalne politike, čiji je cilj povećanje podsticaja za poslodavce i smanjenje oporezivanja primanja.

Vlada Srbije i Narodna banka su pokazale veliku posvećenost konstantnoj saradnji sa MMF-om i Svetskom bankom koje će dati političku podršku i savete u strukturalnim reformama. Krajem septembra 2011. upravni odbor direktora MMF-a je potpisao stand-by ugovor sa republikom Srbijom u trajanju od 18 meseci a za iznos od oko 1,1 milijardi evra. To je učinjeno kako bi se održala makroekonomska i finansijska stabilnost u nesigurnom regionalnom i globalnom okruženju. Pored toga, program ima za cilj da poboljša investicionu klimu i da zaštiti srpsku ekonomiju od rizika od druge faze globalne krize, u koje su uključeni negativni efekti prelivanja (takozvani spillover efekti). Spoljna pozicija Srbije je ocenjena kao uravnoteženija u odnosu na period pre krize, između 2008. i 2009. godine. To se ogleda u manjem deficitu tekućih računa, u konkurentnijem kursu, u dobrom nivou međunarodnih rezervi. Vršenje monetarne politike je bilo efikasno, dok je smanjenje inflatornih pritisaka stvorilo prostora za dodatnu politiku popuštanja. Bankarski sistem je ocenjen kao likvidan i dobro kapitalizovan, zahvaljujući opreznoj ekonomskoj politici, sprovođenoj pre i tokom krize.

Priključenje Evropskoj uniji ostaje apsolutni prioritet Vlade Srbije. Nakon što je u oktobru 2011. Evropska komisija predložila Srbiju da dobije status kandidata za članstvo u EU, ona je to zvanično i postala 1. marta 2012. godine. Pored pohvala za značajne reforme u prethodnim godinama, Evropska komisija je naglasila da je Srbija preuzela važne korake ka stvaranju funkcionalnog ekonomskog tržišta, te ostvarenju određenog stepena makroekonomske stabilnosti, uprkos svetskoj finansijskoj i ekonomskoj krizi. Na osnovu nacionalnog plana za evropske integracije, regulatorni okvir je u procesu potpunog usklađivanja sa pravnim tekovinama EU, do kraja 2012.

Do danas je 26 država članica Evropske unije ratifikovalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (preostalo je da ga ratifikuje još Litvanija). Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u EU je potpisan 2008. godine , dok je zahtev za članstvo u EU podnet u decembru 2009. Kako bi se ubrzao proces ekonomske i trgovinske integracije, Srbija je počela primenu jednostranog prelaznog sporazuma o razmeni i trgovinskim pitanjima u januaru 2009. Pored toga, Srbija postepeno eliminiše carinske dažbine na uvoz industrijskih proizvoda i pojedinih poljoprivrednih proizvoda poreklom iz zemalja članica EU; Srbiji je u planu ukidanje svih carinskih dažbina do 2014.

Pregovori sa Svetskom trgovinskom organizacijom su u završnoj fazi. Srbija nastoji da definiše tehničke detalje sa SAD-om, Brazilom i Ukrajinom. Pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji je predviđeno u narednom periodu.

 

 

 

 

 

STABILNO I PREDVIDIVO

 

 

Srbija je 1. marta 2012. godine dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Srbija je između 2004. i 2008. godine bila jedna od ekonomija sa najvećim rastom u Evropi. Za jak rast BDP-a je u velikoj meri zaslužan uslužni sektor, kao što je sektor telekomunikacija, maloprodaja i bankarski sektor. U svetlu globalne finansijske krize, srpska privreda je 2009. oslabila za 3,5%, nakon čega je porasla za 1% u 2010. To je bio rezultat kompletne sesije državnih mera, uključujući i mere o bankarskim kreditima subvencionisanim od strane države. U 2011. je privreda porasla za 1,9% (po procenama Narodne banke Srbije, ali očekuje se da taj rast uspori za 0,5% u 2012. zbog blage recesije u evrozoni koja predstavlja glavnog izvoznog partnera Srbije. Ipak, procenjeno je da će povećanje trgovinskog bilansa povećati i BDP, prvenstveno zahvaljujući budućoj realizaciji dogovorenih investicija, pre svega u automobilskoj industriji. U slučaju da se srpsko izvozno tržište oporavi, predviđen je veliki privredni rast od 2013. godine, usled povećanja trgovinskog bilansa, potrošnji domaćinstava i javnih rashoda. U četvrtom kvartalu 2011. godine inflacija je nastavila da opada, dok je u decembru 2011. opala skoro do gornjeg predviđenog praga tolerancije, iznosivši 7,0% (ciljna inflacija za decembar: 4,5±1,5%).

Srbija nije promenila poreske stope od 2006. Poreske stope u Srbiji su i dalje među najpovoljnijima u Evropi.

 

Blumberg je 2011. ocenio srpski dinar kao drugu evropsku valutu po jačini i po sposobnosti da privuče strane investicije. Dinar je porastao za 2,7% u odnosu na prethodnu godinu, opravdavajući tako optimistične ocene Blumberga što se tiče investicija i ekonomske perspektive Srbije. Stabilnost nacionalne valute je dodatno ojačana kontinuiranim rastom prihoda od izvoza. Godine 2011. vrednost BDP-a po glavi stanovnika je pokazao znake ponovnog rasta, nakon porasta iz 2009. godine. Pa ipak, BDP u Srbiji i dalje iznosi svega 35% prosečnog BDP-a u Evropskoj uniji i zbog toga postoji puno prostora za poboljšanje. Na kraju trećeg kvartala 2011. godine, srpski bankarski sektor su činile 33 banke. Od ukupnog broja banaka, 21 je bila u stranom, a 12 u domaćem vlasništvu, dok je u domaćem vlasništvu 8 bilo u vlasništvu države bilo kao većinski ili važan manjinski akcionar) a 4 u privatnom vlasništvu.

U pogledu učešća ukupnih sredstava bankarskog sektora, najvažnije inostrane banke su italijanske i austrijske (22% i 18%), zatim grčke (16%), francuske (9) i banke drugih zemalja (8%). Banke u stranom vlasništvu su članovi bankarskih grupacija iz 11 različitih zemalja.

 

 

 

ZAŠTO INVESTIRATI

 

  • Razmena bez ograničenja
  • Ljudski resursi
  • Povoljni geografski položaj
  • Niski troškovi poslovanja
  • Finansijski podsticaji

 

Veliki broj najpoznatijih svetskih firmi je prepoznao ekonomski potencijal Srbije i odlučio da premesti svoje resurse u našu zemlju. Za neke kompanije, Srbija predstavlja proizvodni centar koji omogućava bescarinski izvoz ka tržištu od skoro milijardu ljudi. Druge je pak privukla visokokvalifikovana radna snaga koja se lako prilagođava, sa odličnim poznavanjem engleskog jezika, kao i ekstremno nizak porez na dobit (15%). Bez obzira na razlog njihovog početnog interesovanja, firme koje odluče da premeste resurse u Srbiju ili da tu sprovedu razmene, nailaze na pouzdanu i dinamičnu zemlju, koja nudi više od očekivanih mogućnosti na početku.

Ako pogledamo poreklo nacionalnih kompanija koje su investirale u Srbiji, jasno je da u investicijama dominiraju zemlje Evropske unije, kao i da su američke i ruske firme pokazale veliko interesovanje. Ruske investicije dominiraju u oblasti nafte i gasa (Gasprom i Lukoil), dok investicija Telenora od 16 milijardi evra stavlja Norvešku na vrh liste vrednosti DSI (direktne strane investicije). Doprinos Belgije u direktnim stranim investicijama bio je ograničen sve do sklapanja posla vrednog 1 milijardu evra za kupovinu Maksija, nacionalnog lanca supermarketa. Grčke banke su bile jedne od prvih koje su ušle na srpsko tržište, putem mnogih prodaja i privatizacija u ovom sektoru između 2001. i 2006. godine. Austrija se nalazi na vrhu liste, pre svega zbog blizine ova dva tržišta, kao i jake motivacije austrijskih firmi da se razvijaju na tržištu istočne Evrope. Nemačka i Italija su glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije (jednake su u pogledu izvoznih tržišta u Srbiji) i ključni saradnici za direktne strane investicije.

 

Slovenija, prva zemlja bivše Jugoslavije koja je članica Evropske unije, igra važnu ulogu u direktnim stranim investicijama. Srpske firme su takođe realizovale nekoliko važnih investicija u Sloveniji. Ipak, broj projekata registrovanih investicija pokazuje malo drugačiju sliku: dok Norveška, Belgija i Rusija ne ulaze u prvih deset, SAD ostaje na listi. Francuske kompanije imaju jaču zastupljenost, pretežno zbog velikih investicija u autoindustriji. Nemačka, Italija, Austrija i Slovenija su izuzetno važne po broju projekata i po vrednosti investicija. Veoma je važna blizina i poznavanje domaćih i regionalnih tržišta Mađarske i Hrvatske koje zauzimaju prva mesta po ukupnom broju projekata. Izraelski investitori su u velikoj meri uključeni u sektoru nekretnina, sa velikim brojem pokrenutih projekata te se u narednim godinama očekuje njihov rast.

 

RAZMENA BEZ GRANICA

 

Zahvaljujući sporazumima o slobodnoj razmeni sa ovim zemljama, Srbija je postala idealno mesto za otvaranje proizvodnih ili prodajnih centara, koji bi služili i tržištima Ruske federacije, Jugozapadne Evrope, Evropske unije, EFTE, SAD-a, Belorusije i Turske. Pored Zajednice nezavisnih država, Srbija je jedina zemlja koja ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE

Režim izvoza koji je oslobođen carinskih dažbina primenjuje se na oko 4.650 proizvoda, uključujući i većinu gotovih i polugotovih proizvoda, neke poljoprivredne proizvode i proizvode iz primarne industrije. Lista prihvatljivih proizvoda se pregleda i ažurira dva puta godisnje, u skladu sa potrebama američke industrije.

EVROPSKA UNIJA

Postoje ograničenja samo u izvozu teletine, šećera i vina i to određenom godišnjom količinom. Uvoz iz EU je oslobođen carinskih dažbina za većinu proizvoda, ali je ipak u planu brzo ukidanje carinskih dažbina za uvoz industrijskih poljoprivrednih proizvoda i ponekih poljoprivrednih do 2014. godine.

CEFTA

Pored slobodne bescarinske razmene među državama članicama, sporazum podrazumeva akumulaciju porekla proizvoda, što znači da se proizvodi izvezeni iz Srbije smatraju da su srpskog porekla ako njihovi sastavni delovi vode poreklo iz zemalja članica Cefte, Evropske unije, Islanda, Norveške, Švajcarske (uključen i Lihtenštajn) ili Turske, pošto su takvi proizvodi već dovoljno izmenjeni, odnosno ako je najmanje 51% dodatne vrednosti proizvoda poreklom iz Srbije (ako je dodata vrednost veća od vrednosti materijala korišćenih u Srbiji).

EFTA (Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu)

Industrijski proizvodi izvezeni iz Srbije u zemlje članice Efte (Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn) su oslobođeni plaćanja carinskih dažbina, osim veoma ograničenog broja proizvoda kao što je riba i drugi morski proizvodi. Carinske dažbine za uvoz industrijskih proizvoda iz zemalja članica EFTE, biće postepeno ukinuta do 2014. godine. Trgovina poljoprivrednim proizvodima je regulisana posebnim ugovorima, koje zaključuju sve članice Efte ponaosob, praveći međusobne ustupke za specifične kategorije proizvoda.

RUSKA FEDERACIJA

Sporazum podrazumeva da roba proizvedena u Srbiji, odnosno ona koja ima najmanje 51% dodate vrednosti iz Srbije, smatra se robom srpskog porekla i može biti izvezena u Rusiju bez naplate carinskih dažbina. Spisak proizvoda koji nisu uključeni u ovaj sporazum se godišnje ažurira. Počevši od marta 2012. na spisku proizvoda isključenih iz sporazuma su: piletina i iznutrice, pojedine vrste sireva, šećer, penušava vina, etil-alkohol, duvan, prediva, tkanine, neke vrste kompresora, traktori, novi i polovni automobili. Pored ove, postoji i lista ruskih proizvoda koji su isključeni iz sporazuma o bescarinskoj trgovini.

BELORUSIJA

Vrlo je malo izuzetaka iz sporazuma između Srbije i Belorusije, a odnose se pre svega na šećer, alkohol, cigarete, polovne automobile i pneumatike.

TURSKA

Srpske firme mogu da izvoze u Tursku bez naplate carinskih dažbina. Uvoz industrijskih proizvoda turskog porekla je u najvećoj meri oslobođen plaćanja carinskih dažbina, ali će se obaveze ipak postepeno ukidati za veliki broj proizvoda u periodu od šest godina, do 2015. godine. Carinske dažbine ostaju na snazi za poljoprivredne proizvode.

 

LJUDSKI RESURSI

 

Prema izveštaju o rezultatima inovacije EU (EIS European Innovation Scoreboard), Srbija je u 2011. godini posvetila više sredstava za razvoj nauke od bilo koje druge zemlje članice EU.

OBUČAVANJE: Radna snaga u Srbiji nudi jedinstvenu kombinaciju visokog kvaliteta, velike raspoloživosti i ekonomične efikasnosti.To je jedan od ključnih faktora koji obezbeđuje efikasnost u radu. Decenijama je Srbija promovisala intenzivne odnose sa vodećim zapadnim ekonomijama. Na vrhu liste velikih kompanija sa kojima je održavala jake veze su: Siemens, Alcatel-Lucent, General Motors, Fiat, Ikea i mnoge druge kompanije. Tokom godina saradnje, srpski radnici su primili specifičan ’’know-how’’ i usvojili napredne tehnologije kao i standard stroge kontrole kvaliteta. Pošto ima ogromno iskustvo u proizvodnji i menadžmentu, domaća radna snaga zahteva samo minimalnu obuku kako bi usvojila tehnologije i procese za montažu poslednje generacije. Srpski univerziteti i fakulteti školuju oko 43.000 diplomaca godišnje, od kojih je jedna trećina sa tehničkih fakulteta. Najbolje institucije iz ove oblasti, kao što su Elektrotehnički fakultet i Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu i Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, priznate su na međunarodnom nivou po stručnosti u školama. Visok kvalitet tehničkog obučavanja se u najvećoj meri bazira na osnovnim i srednjim školama koje nude naprednije obrazovanje iz oblasti tehničkih nauka od većine zemalja centralne i istočne Evrope. Obučavanje iz oblasti upravljanja i menadžmenta u Srbiji se nudi kroz zajedničke diplome i postdiplomske kurseve koje organizuju lokalni univerziteti i renomirane zapadnoevropske poslovne škole, kakva je francuska HEC i engleske Sheffield University i Heriot-Watt Univesity. Pored toga, postoji sve veći broj osnovnih i srednjih internacionalnih škola. One u ovom trenutku nude nastavu na engleskom, nemačkom, francuskom i ruskom, kao i polaganje međunarodno priznatih ispita.

RASPOLOŽIVOST: Sa porastom broja međunarodnih investitora koji svoje poslovanje usmeravaju ka našoj zemlji, tržište rada u Srbiji je postalo zaista živo. Zapošljavanje mladih diplomaca je jednostavno ako se uzme u obzir visoka stopa nezaposlenosti, posebno u starosnoj grupi između 20 i 30 godina. Mnogi žele da rade u međunarodnim kompanijama. Srpski radnici imaju jaku radnu etiku, a i demografija je povoljna za strane firme: mnoštvo ambicioznih i obrazovanih mladih ljudi u kombinaciji sa visokom stopom nezaposlenosti drži očekivanja o primanjima na konkurentnom nivou. Stopa nezaposlenosti je približno 21%, dok je broj visokoobrazovanih koji traže posao približno 12%. Broj menadžera i inženjera je dovoljan da zadovolji rastuće potrebe međunarodnih kompanija u Srbiji.

PRILAGODLJIVOST: Propisi o radu su transparentni i razumljivi. Tokom odsustva usled bolesti isplaćuje se 65% od proseka plate (računa se prosek plata poslednja tri meseca). Poslodavac dodeljuje pet radnih dana u nedelji. Obično se radni dan sastoji od 8 radnih sati, dok jedna radna nedelja ima 40 radnih sati. Prekovremeni rad je moguć do 4 sata dnevno, odnosno 8 za jednu radnu nedelju i posebno se plaćaju. Za godišnji odmor je predviđeno najmanje 20 dana.

KONKURENTNI TROŠKOVI: Prosečne plate u Srbiji su toliko niske da garantuju poslovanje uz optimalne troškove. Iako su malo viši u odnosu na zemlje u okruženju kao što je Rumunija, ukupni troškovi za poslodavce su samo 60% u odnosu na troškove u zemljama centralnoistočne Evrope. Doprinosi za socijalno osiguranje i porez na dohodak iznosi oko 60% neto iznosa, ali poresko opterećenje može biti u velikoj meri umanjeno kroz razne finansijske i poreske podsticaje. Prosečna bruto zarada za 2013. godinu u svim sektorima privrede iznosila je 508 evra, ali troškovi rada variraju u odnosu na grane industrije, gradove i nivo obrazovanja. U zavisnosti od različitih ekonomskih sektora i gradova, prosečna zarada može da varira do odnosa 4:1, dok raspon plata za radnike različite stručne spreme dostiže odnos 3:1. Visina plata ostaje i ostaće stabilna u razumnoj meri. Minimalna plata mora biti zakonski najniža plata koju zajednički određuju Vlada Srbije, sindikati rada i udruženja poslodavaca.

POVOLJAN GEOGRAFSKI POLOŽAJ

 

Zbog svog geografskog položaja na granici između Istoka i Zapada, Srbija se često pominje kao vrata Evrope. Dva bitna evropska puta, broj VII – dužinom toka reke Dunav i broj X – autoput i internacionalna železnička linija ukrštaju se na teritoriji Srbije i obezbeđuju odlične veze između zapadne evrope i Bliskog Istoka. Srbija je stoga idealno mesto za firmu koja želi da učvrsti svoje poslovanje i da postigne efikasniji odnos sa klijentima u EU, u Evropskom ekonomskom prostoru (EEP) ili na Bliskom Istoku. Graničeći se sa Evropskom unijom, Srbija ima priliku i da uživa u svim prednostima onih koji posluju van EU pošto je u mogućnosti da pruži usluge i vrši transport robe u predviđeno i fleksibilno vreme.

U Srbiju je najjednostavnije doći avionom, koristeći dva internacionalna aerodroma, u Beogradu i u Nišu. Gotovo sve vodeće svetske avio-kompanije nude jednostavne linije iz Beograda do bilo koje destinacije u svetu, direktno ili sa presedanjem. Dnevni raspored letenja do najvažnijih saobraćajnih čvorišta kao što su Frankfurt, Rim ili Moskva, nudi više od četiri leta dnevno. Kada se stigne u Beograd, aerodrom Nikola Tesla se nalazi na samo 18km od centra grada i putujući autoputem nije potrebno više od 20 minuta kako bi se do njega došlo. Putna mreža povezuje aerodrom sa glavnim međunarodnim saobraćajnicama E-75 i E-70 koje povezuju Beograd sa Zagrebom, Nišem, Novim Sadom, Suboticom i drugim gradovima Srbije i regiona. Avio-saobraćaj u Nišu je manje frekventan, ali ipak nudi dobre međunarodne veze.

Srbija povezuje Istok i Zapad. Njena lepa lokacija u srcu jugoistočne Evrope čini je izuzetnim mestom za investicije.

 

NISKI OPERATIVNI TROŠKOVI

 

Povoljan poreski režim

Poreski sistem u Srbiji je veoma povoljan za poslovanje. Porez na dobit za godinu, koji se plaća po jedinstvenoj stopi od 15% je među najnižima u Evropi, dok je PDV među najkonkurentnijim u istočnoj Evropi. Porez po odbitku se obračunava i isplaćuje po stopi od 20% na različite oblike prihoda (dividende, udeli u dobiti, autorske naknade, kamate, kapitalni dobici, zakup nepokretnosti ili drugih dobara) stranim firmama.

Kako bi se izbegla nepotrebna poreska opterećenja, Srbija je potpisala međunarodne konvencije protiv dvostrukog oporezivanja sa 42 zemlje (od novembra 2011).

Kako bi se podstakla nova ulaganja, Vlada Srbije pruža i niz pogodnosti, ustupaka i poreskih olakšica za deo iznosa koji je uložen u nepokretnosti (do 80%).

Analiza troškova i korisnosti

Prema podacima Eurostata, operativni troškovi u Srbiji su među najnižima u Evropi. Cene električne energije, gasa i drugih goriva, poštanske usluge, fiksne telefonije, faks usluga i održavanja motornih vozila su niži u odnosu na 37 evropskih zemalja. Troškovi usluga telekomunikacija, pre svega poštanskih usluga, telekomunikacione opreme i telefonskih troškova su na dnu liste, značajno ispod najvećeg broja evropskih zemalja, svega 39% evropskog proseka. Industrija proizvodnje električne energije u Srbiji (koja je u stoprocentnom državnom vlasništvu) jedini je snabdevač zemlje strujom u ovom trenutku. Cena električne energije varira u zavisnosti od kategorije potrošača i dnevne tarife. Državna kompanija Srbijagas je primarni snabdevač države prirodnim gasom i usklađuje svoju cenovnu politiku sa svetskom cenom nafte i kursom američkog dolara. Referentna cena za jedan metar kubni gasa (procenjena godišnja potrošnja od 10.000 do 100.000 gJ, za Srbiju 41.860 gJ, dok je kurs 1EUR=99,91RSD) iznosi 0,336 evra.