Info point Finansije

Bankarski sektor Srbije  

Iako posledice višegodišnje ekonomske krize nisu zaobišle ni bankarski sektor Srbije, on je i dalje veoma stabilan, sa visokim nivoom likvidnosti i kapitala.

Proteklu godinu obeležio je pad kreditne aktivnosti usled delovanja nepovoljnih faktora na strani kako tražnje, tako i ponude. Sa jedne strane, neizvesna ekonomska situacija dovela je do slabe tražnje za kreditima i značajno uticala na njen kvalitet, dok je sa druge ograničena ponuda bila uslovljena zaoštravanjem kreditnih standarda i opreznijim pristupom riziku pod pritiskom pada kreditne sposobnosti klijenata i visokog nivoa nenaplativih plasmana.

Na kraju 2013. godine, bankarski sektor Srbije brojao je 30 banaka, sa ukupnom bilansnom sumom od 3,151 milijardi dinara. Stanje kredita iznosilo je 1,828 milijardi dinara i bilo je nominalno niže za 4,5% u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom kao rezultat pada kredita privredi. Ukupni depoziti dostigli su 1,565 miljardi dinara, ostvarivši godišnji nominalni rast od 3,4%, što je najvećim delom bilo posledica uvećanja depozita stanovništva. Kretanja stanja kredita i depozita dominantno je uslovljeno kretanjem deviznog kursa usled veoma visokog stepena evroizacije privrede. Naime, na kraju godine, 73,2% plasmana bilo je vezano za stranu valutu, dok su devizni depoziti činili 77,3% ukupnog depozitnog potencijala.

Uprkos visokom nivou loših kredita, čije je učešće u ukupnim plasmanima dostiglo 21,4%, pokazatelj kapitalne adekvatnosti od 20,9% predstavlja snažan indikator stabilnosti bankarskog tržišta. Istovremeno, nenaplativi krediti su u potpunosti pokriveni rezervacijama za kreditne gubitke (113,8%), a nivo adekvatnosti kapitala je daleko iznad propisanog minimuma od 12%.

Pregled ekonomske i tržišne situacije

Zahvaljujući stabilno niskoj inflaciji (u maju 2,1% u odnosu na prošlu godinu) i očekivanjima da će politika ublažavanja Evropske centralne banke podstaći apetite investitora na rizične aktive, Izvršni odbor je odlučio da smanji referentnu kamatnu stopu za 50 b.p. na 8,50% što je drugo smanjenje stope posle decembra 2013. Taj potez je bio u suprotnosti sa očekivanjima većine analitičara i trgovaca anketiranih od strane Rojtersa, koji su izjavili da će banka odložiti smanjenje stopa zbog izgleda da inflacija poraste usled razornih poplava u maju. Izvršni odbor je objavio da će nedavne poplave negativno uticati na privrednu aktivnost, naročito u oblasti energetike i poljoprivrede i da će zbog toga privreda stagnirati ove godine. Narodna banka Srbije je takođe izjavila da će ublažavanje politike Evropske centralne banke dodatno smanjiti spoljne rizike. Reakcija tržišta na poplave je bila vrlo mala, amortizacija dinara je bila kratkog daha. Smanjenje glavne stope refinansiranja ECB-a uticaće na tržište u razvoju u srednjeročnom periodu, a mi trebalo bi da primetimo povećanje apetita rizika dinara od strane ofšor klijenata.

Trgovanje stranim valutama između banaka je opalo za 15% u maju i iznosi 314 miliona evra, što je 54% manje u odnosu na prethodnu godinu, najniže u odnosu na proteklih 5 godina. Devizne rezerve Narodne banke Srbije su stabilne i iznosile su 10,4 milijardi u maju, praćeno konstantnim neto deviznim rezervama u iznosu od 7,3 milijardi. Najveći priliv u devizne rezerve u maju mesecu ostvaren je preko većeg izdvajanja banaka po osnovi obaveznih deviznih rezervi (48 miliona evra), prodaje državnih hartija od vrednosti pretvorenih u evre na domaćem finansijskom tržištu (37,2 milona evra) i donacija (19,2 milona evra). Najveći odliv iz deviznih rezervi registrovan je na račun otplate duga MMF-u (99 miliona evra), izmirivanja obaveza prema staroj deviznoj štednji (91,1 miliona evra), isplata dospelih državnih obveznica u evrima (38,5 miliona) i izmirenju obaveza prema stranim kreditorima (34,5 miliona evra).

Majska inflacija je zabeležila neznatan porast (+0,1% u odnosu na prethodni mesec). Glavni pokretač inflacije u maju je bila cena odeće i obuće (0,3% više u odnosu na prethodni mesec) kao i hrane i bezalkoholnih pića.

Kretanje potrošačkih cena u maju (2,1% u odnosu na prošlu godinu) karakteriše rast cena svežeg mesa, voća i komunalija, kao i značajan pad cena svežeg povrća. Po proceni NBS-a, inflacija u odnosu na prošlogodišnju će nastaviti da se pomera oko dozvoljenog odstupanja od cilja (4±1,5%) u narednim mesecima, dok će se postepeno vraćati u okvire u trećem kvartalu 2014. godine. Budžetski deficit se smanjio na 20 milijardi u aprilu, čime je ukupan budžetski deficit u tekućoj godini dostigao 91,8 milijardi što čini 50% od planiranog deficita u Zakonu o budžetu za 2014. godinu (182,6 milijardi). Ukupni prihodi beleže rast i iznose 72 milijarde, dok su rashodi smanjeni za 4% u odnosu na prethodnu godinu dostigavši 92 milijarde. U aprilu su plaćene kvartalne obaveze za PDV u iznosu od 35,5 milijardi što predstavlja najveći doprinos povećanju prihoda. Prihod od akciza iznosi 17,1 milijardi, nastavljajući trend rasta zbog slabljenja uticaja stvaranja zaliha akciznih proizvoda od januara meseca. Uprkos politici kontrolisanje potrošnje, Zakon o budžetu za 2014. godinu bi trebalo da ostane u granicama za 2014, uglavnom zbog prihoda koji nisu dostigli budžetski nivo. Ovo je negativan rezultat zbog neravnomernog oporavka privrede, koja je fokusirana na samo nekoliko industrija, kao i zbog daljeg pada privatne i javne potrošnje. Javni dug je neznatno porastao u odnosu na prethodni mesec, dostigavši 20,6 milijardi evra u aprilu 2014. Odnos javnog duga i BDP-a je 63%. Lokalno tržište obveznicama ima koristi od raspoloženja globalnog rizika u tome što raspiruje potražnju za lokalnim rizikom u većini tržišta u razvoju. Podržan od strane svežih stranih priliva, kao i ciklusa smanjenja kamatnih stopa NBS-a, prihodi od lokalnih deviznih obveznica nastavljaju da padaju, naročito na krivoj dugoročnog prinosa, koja je privukla znatno ofšor interesovanje u poslednjih nekoliko meseci. Tokom prethodnog meseca, stope preko krive prinosa su pale za 20 b.p. u proseku. Prema proceni RZS-a, rast BDP-a je usporio na 0,4% u odnosu na prošlu godinu u 2014. nakon 2,7% u 2013. godini. Usporavanje rasta bi moglo biti poduprto efektom baze (2013: +3,0 u odnosu na prethodnu godinu). Konačni podaci o BDP-u će biti objavljenji 30. juna 2014. Ukupan rast industrijske proizvodnje je bio manji 0,9% u odnosu na prethodnu godinu, polazeći od proizvodnje (-0,4% u odnosu na prethodnu godinu), nakon 3,8% rasta prethodnog meseca, u odnosu na prethodnu godinu. Primetno usporavanje u mnogim industrijama je zabeležena u aprilu, naročito u proizvodnji vozila, električnih mašina i hemijskih proizvoda. Shodno tome, došlo je do smanjenja rasta industrijske proizvodnje na 0,6% u odnosu na prethodni mesec, prema desezoniranim podacima, nakon 1,9% rasta u martu, praćenim slabom proizvodnjom (-1,2% u odnosu na prethodni mesec).